Solarna elektrana se najjednostavnije možemo objasniti kao prikupljanje sunčeve energije pretvaranje iste u toplotu i zatim konvertovanjem u električnu energiju.
Solarne elektrane izgrađene su od ogledala i rezervoara fluida. Sama ogledala prestavljaju glavni deo jedne elektrane i služe kao prijemnik solarne energije koja nastaje kao proizvod delovanja sunčanih zraka.
Ogledala upijaju toplotnu energiju sunčevih zraka koji dospevaju u rezervoare fluida, ta energija prolazi kroz toplotne motore ili turbine i može se konvertovati u električnu energiju.
Sami solarni paneli se sastoje od nekoliko slojeva:
- Prvi i osnovni deo je zaštitno staklo SiO2 koje sprečava fizička oštećenja panela od udaraca,grada, vetra…..
- Drugi deo je antireflektujući sloj koji nam obezbeđuje da što više energije dođe do provodnika, što povećava iskorišćenje ćelije.
- Na trećem delu se nalazi sistem transparentnih elektroda TCO koji kontaktira poluprovodnik sa pn spojem u kom se vrši zahvatanje fotona sunčeve svetlosti.
- Poslednji deo je metalizacija odnosno zadnji kontakt.
Maksimalni izlazni napon jedne ćelije je od 600-700mV pa se same ćelije serijski povezuju da bi se ostvario željeni napon. Najčešće se oko 36 ćelija serijski spaja i dobija se napon od 12V, sam napon koj proizvede jedna fotonaponska ćelija je relativno mali pa se više ćelija povezuje u grupu čime se formira fotonaponski modul, a zbog potrebe veće snage daljim spajanjem formira se fotonaponski panel koji proizvodi struju znatno višeg inteziteta i koje mi koristimo za naše potrebe.